Emocii sprema drugite
(makedonski)
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 13 đ Nivo:
Univerzitet Kliment ohridski Bitola
Sodržina
Voved…………………………………………………………………3
1.Krakteristiki na čuvstvata i
emociite..................................4
3.1.Vidovi qubomora.............................................................8
3.1.1.Qubomora kaj decata ili qubomora sprema
braća i
sestri.........................................................................................9
Zaklučok…………………………………………………..14
Koristena literatura…………………………...……15
Voved
ĹĚCeliot svoj život čovekot kako najsovršeno
živo suštestvo na ovaa zemjena topka e nasočen kon sozdavawe, vospostavuvawe i
održuvawe na odredeni vrednosti koj ponatamu će mu služat kako patokaz vo
ostvaruvaweto na svoite celi i interesi koi gi ima zacrtano kamko prioritet vo
svojot život. Za da gi ostvari ovie celi poedinecot mora da vospostavuva odnosi
so drugite individui ili grupi so pomoš na sredstvata za komunicirawe.
No, ne sekogaš ostvaruvaweto na celite mu poađa
od raka i ne sdekogaš odnosite so odtanatite luđe se realiziraat na način koj
go zamislil toj. Zatoa, vo zavisnost od situacijata vo koja se naođa odnosno
sekoja situacija e različna po svojot karakter pa zatoa i emociite koj čovekot
gi doživuva se različni vo različni situacii.
Emociite se psihički procesi što go izrazuvaat
čovekoviot odnos kon predmetite, nastanite i drugite luđe, no i negoviot odnos
sprema samiot sebe si, kon sopstvenite postapki i doživuvawa. Manifestiraweto
na različnite emocii pokažuva dali čovekot ocenuva deka odredeni predmeti,
nastani, luđeto, sopstvenite sostojbi i drugo, mu se prijatni ili ne, dali mu
se dopađaat ili ne.
Emociite ja opredeluvaat čovekovata aktivnost,
taka što čovekot treba da gi zadrži site onie raboti što kaj nego predizvikuvaat
prijatnost i da go izbegne ona što predizvikuva neprijatnost.
Vo sekojdnevniot život ne se pravi razlika među
emociite i čuvstvata, odnosno tie se uputrebuvaat kako sinonimi. No sepak
razlikata postoi bidejći emociite se javuvaat kako kaj luđeto taka i kaj
životnite i se svrzani so zadovoluvawe na biološkite potrebi, kako što se
hraneweto, odnosno opstanokot, a dodeka pak čuvstvata se javuvaat samo kaj
čovakot, i pretstavuvaat rezultat od socijalniot život na čovekot , bidejći
samo čovekot ima čuvstvo za drugarstvo, patriotizam i moral. Vakvite čuvstva,
kako i mnogu drugi čuvstva čovekot gi razviva po pat na vospituvawe,
obrazovanie, a najmnogu preku opštestvenoto živeewe odnosno preku deluvaweto vo
složeniot opštestven sistem so site negovi promeni koi sekojdnevno nastanuvaat.
1.Krakteristiki na čuvstvata i emociite
Pri pojava na sekoe čuvstvo i emocija vo čovekot
se odvivaat golem broj na promeni kako : fiziološki, fizički i promeni vo
doživuvaweto.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!